Operacija aksile

Nakon primljenjih četiri hemoterapija, lekar-onkolog je odredio da se mora odrediti operacija pazušne jame. Dok sam primala hemoterapiju celo vreme samo osećala neku težinu u pazušnoj jami, nije bilo otoka ali sam jednostavno osećala da tu ima nečega što nije kako treba. Ispostavilo se da su dve žlezde promenile oblik i to je bio dovoljan razlog da lekari to otklone operativnim putem. Poučena iskustvom od prve operacije nisam dozvolila da me savlada panika i strah. U međuvremenu sam shvatila da je svaka promena povezana sa bazičnom bolešću tempirana bomba u mom organizmu. Znala sam da je najbolja solucija da sve što ne valja ide van i da se mora preseći put toj opakoj bolesti. Operisana sam i prilikom te hirurške intervencije otklonjeno mi je 27 žlezdi. Na 5 žlezdi od tih 27 pronađene su metastaze. Dve veličine lešnika i tri veličine prosa. A onda dolazi oporavak. Prvi problem kod mene nije bio bol, već otok u dojci koji se pojavio par dana nakon skidanja drena. Prvo što sam osetila u sebi kada sam videla otok na dojci bio je strah da su lekari pogrešili što nisu otklonili celu dojku tokom prve operacije. Mrzela sam taj deo tela koji mi je stvarao sve te probleme. Svu mojuvedrinu, svu moju snagu da se izborim nadvladalo je osećanje beznađa. Onda je usledio odlazak kod mog hirurga. Vedar osmeh, topao miran glas moje doktorke Bojane učinio je čudo. Objasnivši mi prostim izrazima da mogu da razumem, da taj otok nije ništa strašno i da će se sve to smiriti i proći. Smirila me je i polako vraćala u normalu. Kada mi je rekla da je moj lek za otok u običnom listu od kupusa ostala sam u čudu. Došla sam kući i počela sa stavljanjem obloga od lista svežeg kupusa. Osetila sam olakšanje pri stavljanju prve obloge. Istucani list kupusa je blago hladio otok i umanjivao osećaj težine u dojci. Za nedelju dana otok se izgubio i moja dojka je došla na normalnu veličinu. Nastavila sam sa oblogama još jednu nedelju čisto iz predostrožnosti da se otok nebi vratio. Celo vreme sam razmišljala o tome da  priče o alternativi i nisu čista glupost. Shvatila sam da alternativa u saradnji sa lekarima je jedini put ka ozdravljenju. Ili bar put kojim treba ići da bi se bolest zaustavila na određeno vreme. U potrazi za alternativom došla sam u vrzino kolo. Moje iskustvo sa potragom za narodnim lekovima pričat ću vam u sledećem članku.