Porodica i rak

Saznanje da bolujem od raka i šok na licima mojih najmilijih, strah u njihovim očima, neverica i beznađe je ono sa čim sam morala da se suočim dva minuta nakon doktorove rečenice: " Žao mi je, ali vi imate rak dojke." A onda se u meni rodio bes, odlučnost i snaga za koju nisam bila ni svesna da je imam. U glavi mi je odzvanjalo " glavu gore, bori se, možeš ti to, moraš zbog svih njih, moraš da izbrišeš strah iz njihovih srca, moraš da im pokažeš da si još uvek ona ista." Osmeh na mom licu je zaprepastio moga supruga, ali nakon par sekundi videla sam i u njegovom pogledu rešenost da se zajedno samnom bori za moj život. To je i uradio i radi i dan danas. On je taj koji me držao za ruku kada sam se probudila iz narkoze posle operacije. On je taj koji mi svakog dana kaže da sam lepa. On je taj koji pretrpi svaki moj izliv besa i očaja koji se neminovno javi. On je taj koji mi daje snagu da se borim dalje, a deca su mi motiv jer ne želim da budem uzrok suzama u njihovim očima. Da bi pobedila to zlo zvano rak svu mržnju koju sam osetila prema toj bolesti pretočila sam u snagu jer sam u sebi imala toliko ljubavi za moju porodicu da je ta ljubav prerasla u nepreglednu rešenost da uspem. Sa tom rešenošću sam čekala datum kada ću krenuti sa hemoterapijom. Bila sam toliko rešena  da me hemoterapija ne može slomiti, da meni kosa neće opasti i da ću i tada biti lepa i vesela da sam verujte mi čak u tome i uspela. U sledećem članku pisat ću vam više o mom iskustvu sa hemoterapijm i kako sam je prebrodila bez mučnina i opadanja kose.